Članci

Poremećaj disanja u snu

 

Poremećaje disanja u snu karakteriše hrkanje, epizode prestanka disanja često praćene naprasnim buđenjem iz sna te zbog isprekidanog sna izražen  dnevni umor i pospanost.

 

Najčešći poremećaj je disanja u snu je opstruktivna apneja – skraćeno OSAS

Usled opuštanja mišića ždrela dolazi do zapadanja  jezika  te delomičnog ili potpunog zatvaranja disajnog puta. Usled nemogućnosti prolaska vazduha u pluća dolazi do nedostatka kiseonika u krvi. Mozak, kao najveći potrošač kiseonika trenutno reaguje te budi bolesnika iz sna i omogućuje ponovo disanje. Bolesnik se obično ne seća ovih epizoda buđenja. Usled ponavljanih epizoda buđenja (kojih može biti i do nekoliko stotina tokom noći), bolesnik ne može postići stadijum dubokog sna zbog čega se u jutro budi umoran i pospan. Ako je zatvaranje dišnog puta samo delomično, tada nastaje hrkanje ili plitko disanje, što zovemo hipopnea  I ima slične posledice kao I potpuni prekid disanja. Većina pacijenata nije svjesna tih događaja tijekom noći. Najčešće partner u krevetu zapazi  epizode prestanka disanja što može biti od pomoći u ranoj dijagnozi ove bolesti

Detaljnije...

Osnovne činjenice o astmi

  

Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve (tzv. bronhodilatatori od kojih je najpoznatiji Ventolin).

U svetu oko 5% odraslih osoba i 12% dece ima astmu. Sve do nedavno epidemilozi su  beležili stalan  porast obolelih posebno u industrijski razvijenim zemljama, da bi najnovije studije ukazivale na tendenciju stagnacije.  Tako u Americi 13% dece ima astmu, u Velikoj Britaniji oko 15%,  a u Australiji čak 30% dece boluje od astme. U preko polovine slučajeva prvi simptomi astme jave se u detinjstvu i ranoj mladosti, odnosno oko 95% onih koji imaju astmu prve tegobe osete pre 45. godine života.

Detaljnije...

Astma - od dijagnoze do lečenja

 

Osnovni preduslov za lečenje svih bolesti pa i astme je dobra i tačna dijagnoza. I dijagnostika astme počinje sa anamnezom i traženjem "tipičnih simptoma", a to su: ponavljane epizode kašlja, sviranja u grudima ( engl. wheezing) praćeno osećajem nedostatka vazduha ili gušenjem. Ove tegobe se najčešće javljaju tokom izlaganja provocirajućim faktorima kao što su: respiratorne infekcije, alergeni, aerozagadjenje, nakon uzimanja aspirina i sličnih lekova, usled ekstremnog emotivnog uzbudjenja, fizičkog zamora ili promene vremena. Ono što je skoro tipično za astmu je da izmedju ovih epizoda koje prolaze spontano ili na primenu lekova, disanje je sasvim normalno. Ukoliko se ove tegobe javljaju u mladjoj životnoj dobi, kod nepušača, obično tokom noći ili rano pred zoru verovatnoća da se radi o astmi je još veća. Podatak o pridruženoj alergijskoj kijavici još više povećava verovatnoću dijagnoze. Danas važi koncept "jedan disajni put-jedna bolest", a to znači da se alergijska bolest disajnih puteva može manifestovati kao alergijska kijavica ili astma ili što je češće obe bolesti udruženo, pri čemu kijavica obično nekoliko godina prethodi simptomima astme. Podatak da neko u porodici ima astmu ili alergijsku kijavicu čini dijagnozu još verovatnijom.Od dijagnoze do lečenja

Detaljnije...

Osnovni principi lečenja astme

 

 Globalna incijativa za lečenje astme (GINA) kaže da je osnovni princip "stepenasti pristup lečenju astme" tj lečenje na osnovu stepena težine astme. Astma je dinamična bolet koja se po učestalosti simptoma razlikuje od bolesnika do bolesnika, odnosno i kod istog bolesnika razlikuje se tokom vremena. Zato plan lečenja treba prilagoditi individualno svakom bolesniku ponaosob. U stepenastom lečenju vrsta i doza lekova se povećava ili smanjuje shodno težini same bolesti. Tako je na osnovu učestalosti tegoba i promena u plućnoj funkciji, astma klasifikovana kao najblaža ili povremena astma ( tegobe su vema blage i retke, redje od jednom sedmično i nema noćnih simtpoma) i trajna ili perzistentna koja se u zavisnosti od učetalosti dnevnih i noćnih tegoba klasifikuje kao laka, umerena i teška. Teška astma podrazumeva da su tegobe svakodnevne, uz veoma česta pogoršanja, posebno tokom noći.

Detaljnije...

Istina o pumpicama

 

Ako su "pumpice" tako efikasne zašto postoji zabluda da "stvaraju zavisnost, oštećuju i srce i pluća"?

 

 Jedno od objašnjenja je u nerazlikovanju astme od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) koja se takodje manifestuje gušenjem i u čijem lečenju se takodje primenjuju lekovi u vidu inhalacije. Ali za razliku od astme koja se karakteriše "reverzibilnom opstrukcijom" što znači da se primenom lekova plućna funkcija vraća u normalne vrednosti, hroničnu opstruktivnu bolest karakteriše "ireverzibilna bronhoopstrukcija". Kao što samo ime kaže HOBP je hronična bolest, progresivnog toka kod koje se plućna funkcija ne vraća u normalne vrednosti. Najčešće se vidja kod dugogodišnjih pušača koji i nakon dijagnostikovanja bolesti ne prestaju da puše. Kod osoba sa HOBP sa progresijom bolesti povećava se i doza i kolčina lekova koji se primenjuju, i često se čuje "ja ne mogu više bez pumpice, postao sam zavistan i zbog nje mi je i srce oslabilo", pri čemu se apsolutno ignoriše cigareta koja je u drgoj ruci a koja je pravi krivac i za bolest i kod koje postoji ozbiljna zavisnost.

Detaljnije...

Inhalatorna terapija - istina i zablude

 

 

 Preduslov uspešne kontrole astme je dobar, partnerski odnos na relaciji lekar-pacijent. Ukoliko nema dobre saradnje, odnosno ukoliko pacijent ne razume ili ne prihvati plan lečenja izostaće i uspeh tretmana.Jedan od vodećih razloga neuspeha u uspostvljanju kontrole astme je i neprihvatanje inhalatorne terapije, najčešće zbog zabluda da "pumpice" stvaraju zavisnost, oštećuju i slabe srce te "pumpicu" treba koristiti samo ako nema drugog izbora. A izbor se obično traži u alternativnim načinima lečenja koji ostaju bez rezultata, pri čemu se gubi dragoceno vreme i bolest postpeno napreduje.

Detaljnije...

Imunoterapija alergijskih bolesti disajnih puteva

 

Alergijska bolest je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i zbog svoje velike učestalosti naziva se “epidemijom 21. veka”. Epidemiološka istraživanja ukazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergije. Utvrđeno je da od 10-25% stanovništva ima alergijsku kijavicu, kao najčešću manifestaciju alergijske bolesti.

Detaljnije...

Dijagnostika i tretman hroničnog kašlja

 

Ovaj izuzetno koristan i edukativan tekst naše dr. Dušice Jarić morate obavezno pročitati. Sigurna sam da će razlozi hroničnog kašlja (kao i dijagnostičke metode i tretman) mnogima biti potpuno razjašnjeni.

Dr. Dušica Jarić:

Primenom dijagnostičko - terapijskih alogaritama u svakodnevnoj kliničkoj praksi, moguće je sa uspehom  dijagnostikovati i lečiti hroničan kašalj kod većine bolesnika.Kod velikog broja bolesnika, kašalj je poseldica 2 ili više udruženih bolesti, od kojih su u najvećem broju zastupljeni GERB, astma i postanazalno slivanje

Detaljnije...