Članci

 

Poremećaje disanja u snu karakteriše hrkanje, epizode prestanka disanja često praćene naprasnim buđenjem iz sna te zbog isprekidanog sna izražen  dnevni umor i pospanost.

 

Najčešći poremećaj je disanja u snu je opstruktivna apneja – skraćeno OSAS

Usled opuštanja mišića ždrela dolazi do zapadanja  jezika  te delomičnog ili potpunog zatvaranja disajnog puta. Usled nemogućnosti prolaska vazduha u pluća dolazi do nedostatka kiseonika u krvi. Mozak, kao najveći potrošač kiseonika trenutno reaguje te budi bolesnika iz sna i omogućuje ponovo disanje. Bolesnik se obično ne seća ovih epizoda buđenja. Usled ponavljanih epizoda buđenja (kojih može biti i do nekoliko stotina tokom noći), bolesnik ne može postići stadijum dubokog sna zbog čega se u jutro budi umoran i pospan. Ako je zatvaranje dišnog puta samo delomično, tada nastaje hrkanje ili plitko disanje, što zovemo hipopnea  I ima slične posledice kao I potpuni prekid disanja. Većina pacijenata nije svjesna tih događaja tijekom noći. Najčešće partner u krevetu zapazi  epizode prestanka disanja što može biti od pomoći u ranoj dijagnozi ove bolesti

Centralna apnea je znatno ređa od opstruktivne, a nastaje kada mozak ne šalje nadražaj u mišiće za disanje. Bolesnik se obično budi s osećajem nedostatka vazduha, a prisutna je i prekomerna dnevna pospanost. Najčešći uzrok centralne apnej su bolesti srca ili moždani udar. Osobe s centralnom apneom često pamte epizode noćnog buđenja.

 

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK APNEJE

Bolest se najčešće javlja posle 30. godine života, nešto češće u muškaraca nego žena, ali se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi,

pa i u dece.

 

Najčešći faktori rizika su:

1. Prekomerna telesna težina

2. šitok I kratak vrat obima preko  43 cm

3. Usko ždrelo, veliki krajnici, velika resica, mala brada

4. porodična sklonost ka opstruktivnoj apneji

5. Korištenje alkohola, sedative, pušenje (do 3 puta veći rizik pojave opstruktivne apneje nego kod nepušača)

6. Srčani bolesnici – zastojna srčana insuficijencija

7. moždani udar, tumori mozga  I slično

 

 Na postojanje apneje ukazuju sledeći simptomi

  Prekomjerna dnevna pospanost uprkos  dovoljno dugom spavanju

  Glasno hrkanje, jače izraženo u opstruktivnoj apneji

  Epizode prestanka disanja od nekoliko sekundi do dvije minuta, a potom naprasno buđenje

  Buđenje s osjećajem suvih usta

  Jutarnja glavobolja, smetnje koncentracije, razdražljivost

 

Prestanak disanja u snu  je ozbiljna bolest sama po sebi, povezana sa nizom komplikacija I komorbiditeta

 

 1. Komplikacije od strane kardiovaskularnog sistema

Uslijed smanjenja nivoa kiseonika u krvi (kao posedice opstrukcije disajnog puta) dolazi do porasta krvnog pritiska. Što je apnea teža, to je rizik povećanja krvnog pritiska veći. Ukoliko osoba već boluje od neke srčane bolesti, apnea tada može biti i uzrok iznenadne smrti. Dakle, opstruktivna apneja može pogoršati postojeću srčanu bolest, dovesti do poremećaja srčanog ritma, moždanog udara i iznenadne smrti bolesnika. Kod centralne apneje srčana bolest je obično uzrok apneje, pri čemu lečenje apne pomaže u boljoj kontroli same srčane bolesti

2. Dnevni umor i pospanost

Uslijed učestalih epizoda buđenja bolesnik ima nedostatak dubokih faza sna  te zbog toga nema ni potrebnog odmora organizma. Bolesnik je ujutro pospan, razdražljiv, često ima glavobolju, otežanu koncentraciju, lako zadrema čim sedne neretko I za volanom automobile, te su učesnici u saobraćajnim nesrećama često osobe koje imaju neprepoznat I nelečen poremećaj disanja u snu

3.Povećani rizik od operativnih zahvata  u opštoj anesteziji

Zbog poremećaja disanja u položaju na leđima kod osobe sa OSAS,postoji povećani rizik za operativni zahvat tj komplikacije tokom opšte anestezije.

4.  poremećaj kvaliteta života

 Osobe obolele od apneje su vrlo često depresivne ili preterano razdražljive sa češće sklone konfliktnim situacijama u životu. Neretko  je pridruženo učestalo noćno mokrenje i impotencija . Gastroezofagealni refluks češće se nalazi kod bolesnika s apnejom, kao dodatni faktor koji dovodi I do astmi sličnih simptoma, ali I sama OSAS je češća kod osba sa astmom ili HOBP

 

DIJAGNOSTIKA POREMEĆAJA DISANJA U SNU

1. Tipični anamnestički podaci (hrkanje, IZRAŽENA  dnevna pospanost, umor)

2. Pregled  bolesnika (prekomjerna tjelesna težina, povećani opseg vrata, mala brada, deformacije čeljusti)

3. Skrining testova ( Epfortova skala pospanosti  , STOP BANG upitnik…)

Respiratorna poligrafija u kućnim ( vanbolničkim)  uslovima.  Bolesnik dobije za kućnu upotrebu aparat koji tokom  noći beleži  parametre disanja, rada srca, pokrete grudnog koša I trbuha, količinu kiseonika u krvi, položaj tela, mikrofon kojim se registruje hrkanje. Naknadno se dobijeni podaci analiziraju a rezultat se izražava u vidu vrednosti AHI  I RDI (  apneja-hipopneja indeks  -- pokatelji  učestalost poremećaja disanja u snu tokom jednog sata ) Zdrava osoba ima AHI do 5, već preko 5 epizoda apneje-hipopneje  je poremećaj,koji može biti blag( AHI do 15), umereno (AHI 15-30) I težak kada je AHI preko 30.

5. Polisomnografija predstavlja zlatan standard dijagnostike apneje, a sastoji se od kontrolisanog, kontinuiranog,  praćenja bolesnika  tokom cele noći u bolničkim uslovima - ,  gde se pored već naborajnih parametara koje prati respiratorna poligrafija u kućnim uslovima, beleže I moždane funkcije. Radi se najčešće kao dopuna respiratornog poligrafiji, kada osoba nema dokazan težak poremećaj disanja u snu a ima tegobe koje mogu biti posledica nekih drugih pormemećaja ( sindrom nemirnih nogu, trzaji nogu, neispavanost zbog budjenaj iz sna koje izazove hrkanje ili pojačani pokreti grudnog koša a bez prestanka disanja ..)

 

LIJEČENJE OPSTRUKTIVNE APNEJE U SNU

Lakše slučajeve apneje možemo pokušati lečiti opštim merama kao što su  redukcija  telesne težine, spavanje na boku, izbjegavanjem alkoholnih i gaziranih pića u popodnevnim satima, prestankom pušenja, higijenom spavanja. Ukoliko navedene mere ne daju rezultate ili se radi o teškim slučajevima apneje primenjuje se potpora disanja u snu.

 CPAP ili AutoCPAP (Continuous positive airway pressure) potpora disanju kontinuiranim pozitivnim pritiskom. Radi se o aparatu koji uduvava vazduh u disajni put preko maske stavljene na nos ili na usta i nos koju bolesnik nosi tokom spavanja. Pritisci pod kojima se ubacuje vazduh krecu se od 4 -20 cm H2O i na taj način sprečava kolaps disajnog  puta.

Neki bolesnici ne podnose CPAP te se tada koriste aparati sa mogućnošću autoregulacije pritiska , tj  BiPAP/ AUTO-CPAP aparat koji snižava pritisak u izdahu , a povećava ga u toku  udaha što stvara konforniji osećaj tokom primene neinvazivne ventilacije

 ASV adaptivna servo – ventilacija se preporuluje onima koji imaju centralne apneje. Aparat najpre testira ventilaciju bolesnika, podatke pohranjuje u memoriju te za vreme spavanja koristi memorisane podatke i sprečava pojavu apneje.