Astma je hronična bolest disajnih puteva koja može početi u bilo kom životnom dobu, pri čemu težina bolesti varira vremenom. Više od 300 miliona ljudi širom sveta ima dijagnozu astme, a njeno lečenje je moguće iako se ne može u potpunosti izlečiti.
Ako se pitate kako nastaje astma, bitno je napomenuti da faktori rizika uključuju naslednu sklonost i izlaganje nadražujućim supstancama iz okoline kao što su alergeni. U mnogim slučajevima, atopija i alergije u porodici predstavljaju najveće faktore rizika za razvoj astme kod dece. Bolest je svakodnevno prisutna, bez obzira na periodičnost simptoma, a stalnim lečenjem omogućava se normalan život.
Кratki rezime
- Astma često počinje u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica.
- Atopija i alergije u porodici najveći su faktori rizika za razvoj astme kod dece.
- Alergeni kao što su kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ i poleni mogu izazvati astmu.
- Neki lekovi, uključujući acetilsalicilnu kiselinu, mogu izazvati akutni napad astme.
- Kvalitet vazduha i klimatski uslovi mogu značajno uticati na pogoršanje astme.
Šta je astma?
Ako se zapitate šta je astma, treba znati da je to hronično inflamatorno oboljenje disajnih puteva koje pogađa veliki broj ljudi širom sveta. Procenjuje se da čak 350 miliona ljudi ima astmu, s tendencijom rasta za dodatnih 150 miliona u narednih deset godina. U našoj zemlji, od bronhijalne astme boluje između 1% i 3% populacije, zavisno od područja. Astma se ispoljava kroz ponavljanje epizoda simptoma kao što su otežano disanje, zviždanje u grudima i kašalj.
Definicija astme
Ako vas zanima šta je astma, ona se može definisati kao oboljenje koje izaziva sužavanje i upalu disajnih puteva. Ovaj proces može biti reverzibilan, ali simptomi astme mogu varirati u težini i intenzitetu. Kod astme je prisutno hronično zapaljenje koje pokreće imunološki odgovor. Glavni simptomi astme uključuju otežano disanje, šištanje u grudima i kašalj, a često se pogoršavaju noću ili pri naporu.
Kako se astma manifestuje
Manifestacija astme podrazumeva ponavljanje epizoda gušenja, sviranja u grudima i kašlja. Ovi simptomi astme mogu biti uzrokovani različitim faktorima, uključujući alergene, fizički napor, hladan vazduh ili infekcije respiratornog sistema. Zanimljiv podatak je da se astma nasleđuje u velikoj meri – ako jedan od roditelja ima sklonost ka inhalacionim alergenima, postoji verovatnoća od 30-50% da dete oboli od astme. Ako su oba roditelja alergična, deca oboljevaju sa verovatnoćom od 80%.
Kako se dobija astma?
Astma je kompleksno oboljenje koje može biti uzrokovano različitim faktorima kao što su naslednost, životna sredina i specifični okidači. U ovom odeljku istražićemo glavne uzroke astme i kako se oni razlikuju među različitim populacijama.
Naslednost astme
Naslednost astme igra ključnu ulogu u riziku za razvoj ovog oboljenja. Ako jedan ili oba roditelja imaju astmu, postoji veća verovatnoća da će i dete razviti astmu. Genetski faktori nisu samo povezani sa astmom, već i sa drugim atopijskim oboljenjima kao što su alergijski rinitis i ekcem. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO – WHO), u 2019. godini, procenjeno je da više od 262 miliona ljudi širom sveta ima astmu, što pokazuje značajan uticaj naslednih faktora.
Faktori rizika za astmu
Faktori rizika za astmu uključuju različite elemente životne sredine i načina života. Izloženost alergenima kao što su polen, grinje, buđ i dlake životinja može povećati rizik za razvoj astme. Takođe, aerozagađenje i zagađenje od duvanskog dima su značajni faktori rizika. U radnim industrijama poput obrade metala i drveta, ljudi često pate od infekcija u disajnom sistemu, što vodi do akutnog pogoršavanja astme.
Okidači astme kod dece i odraslih
Okidači astme variraju među decom i odraslima. Kod dece, atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis (peludna groznica) mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme. Aerozagađenje, temperature promene i respiratorne infekcije su dodatni okidači. Kod odraslih, profesionalna izloženost kemikalijama, dimovima ili prašini može pospešiti razvoj astme. Takođe, astma često pogoršava noću, posebno između 2 i 4 sata ujutro.
| Faktori rizika za astmu | Naslednost | Okidači astme |
|---|---|---|
| Alergeni (polen, grinje) | Prisustvo astme kod roditelja | Aerozagađenje |
| Zagađenje vazduha | Porodična istorija atopijskog dermatitisa i rinitisa | Zagađenje od duvanskog dima |
| Profesionalna izloženost | Genetska predispozicija | Temperature promene |
Uticaj okoline na razvoj astme
Vaša okolina može imati značajan uticaj na razvoj astme, posebno kada su u pitanju faktori kao što su zagađenje vazduha, prisustvo alergena i respiratorne infekcije.
Kvalitet vazduha
Zagađenje vazduha, uključujući duvanski dim, ozon, azot-dioksid i sumpor-dioksid, može ozbiljno pogoršati simptome astme. Rezultati istraživanja pokazuju da astma i zagađenje imaju snažnu povezanost, s obzirom da zagađivači mogu nadražiti disajne puteve i izazvati akutne napade astme. Loš kvalitet vazduha doprinosi sve većem broju respiratornih problema kod obolelih od astme.
Alergeni i astma
Alergije i astma su usko povezani. Alergeni poput kućne prašine, grinja, polena i životinjske dlake često pokreću alergijsku astmu. Prisustvo ovih alergena u vašoj svakodnevnoj sredini može izazvati ozbiljne simptome astme kao što su kašalj, teško disanje i stezanje u grudima. Prepoznavanje i kontrola izlaganja alergenima ključni su za smanjenje simptoma i izbegavanje akutnih napada.
Infekcije respiratornog sistema
Infekcije disajnih puteva, posebno one izazvane virusima, su česti okidači za akutne astmatične napade, naročito kod dece. Mikrobiološki uzročnici među decom i odraslima mogu varirati, ali zapaljenski odgovor u sluznici disajnih puteva obično dovodi do veće osetljivosti na faktore iz okoline. Respiratorni problemi usled infekcija mogu pogoršati stanje astmatičnih pacijenata, stoga je važno na vreme prepoznati simptome i pružiti adekvatnu medicinsku pomoć.
U sledećoj tabeli možete videti statističke podatke o astmi:
| Statistika | Podaci |
|---|---|
| Prevalencija astme u opštoj populaciji | 1% do 18%, zavisno od razvijenosti zdravstvene zaštite |
| Prevalencija astme u Srbiji | Oko 8% |
| Broj obolelih od astme u svetu | 350 miliona |
| Godišnja smrtnost vezana za astmu | 250.000 |
| Astma i odsustvovanje sa posla | Jedan od najčešćih uzroka |
Закључак
Astma je složena bolest čiji uzroci variraju od genetskih do faktora okoline. Oko 7% dece u Srbiji ima astmu, dok je kod 13% populacije prisutna astma udružena sa fizičkim naporom. Iako nema trajnog lečenja, dobra kontrola astme omogućava normalan i aktivan život. Kroz prevenciju astme, pravilno lečenje i edukaciju, možete značajno smanjiti učestalost i ozbiljnost simptoma.
Identifikacija i izbegavanje okidača bolesti je ključan korak. Alergeni poput grinja, peludi trave i stabala, često izazivaju simptome. Edukacija o izbjegavanju alergena i upotreba odgovarajućih lekova, kao što su inhalacioni kortikosteroidi i bronhodilatatori poput salbutamola, mogu pomoći u svakodnevnoj kontroli astme. Dobra kontrola astme uključuje smanjenje učestalosti simptoma i održavanje normalne razine aktivnosti, čime se obezbeđuje kvalitetniji život.
Važno je napomenuti da deca sa astmom mogu učestvovati u sportskim aktivnostima, uključujući vrhunski sport, kada su pod kontrolom pulmologa. Fizička aktivnost je značajna za pravilan fizički i psihički razvoj dece sa astmom. Prevencija astme uključuje redovnu upotrebu propisanih lekova i obezbeđivanje optimalnih uslova života. Aktivan pristup u kontrolisanju astme vodi ka boljem zdravlju i ispunjenijem životu. Sledite lekarske upute i budite dosledni u vašem naporu da kontrolišete astmu.
FAQ
Kako se dobija astma?
Astma je hronična bolest disajnih puteva koja može početi u bilo kom životnom dobu. Nastaje pod uticajem genetskih i faktora životne sredine, kao što su izloženost alergenima i zagađenje vazduha.
Koji su najčešći uzroci astme kod dece?
Uzroci astme kod dece često uključuju naslednu sklonost, izloženost alergenima kao što su grinje i polen, kao i faktori životne sredine poput zagađenog vazduha.
Šta je astma?
Astma je hronično inflamatorno oboljenje disajnih puteva koje karakterišu simptomi otežanog disanja, kašlja, i stiskanja u grudima.
Kako se astma manifestuje?
Astma se manifestuje kroz simptome kao što su sužavanje disajnih puteva, hronično zapaljenje, otežano disanje, zviždanje u grudima i kašalj. Simptomi se pogoršavaju noću i pri naporu.
Da li je astma nasledna?
Da, naslednost igra važnu ulogu u razvoju astme. Rizik je veći ako postoji porodična istorija atopijskih oboljenja.
Koji su faktori rizika za astmu?
Faktori rizika za astmu uključuju naslednu sklonost, izloženost alergenima, zagađenje vazduha, duvanski dim, promene temperature i respiratorne infekcije.
Koji su najčešći okidači astme kod dece i odraslih?
Najčešći okidači astme uključuju aerozagađenje, duvanski dim, alergene kao što su kućna prašina i polen, promene temperature i respiratorne infekcije.
Kako kvalitet vazduha utiče na razvoj astme?
Kvalitet vazduha ima značajan uticaj na razvoj astme. Zagađivači poput duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida mogu doprineti pogoršanju simptoma astme.
Koji alergeni najčešće uzrokuju astmu?
Najčešći alergeni koji uzrokuju astmu su kućna prašina, grinje, polen, dlaka kućnih ljubimaca i buđ.
Kako infekcije respiratornog sistema utiču na astmu?
Infekcije respiratornog sistema, naročito virusima, često mogu izazvati akutne napade astme i dovesti do pogoršanja simptoma zbog zapaljenskog odgovora u sluznici disajnih puteva.
Везе ка изворима
- https://www.stetoskop.info/bolesti-pluca-i-organa-za-disanje-pulmologija/bronhijalna-astma
- https://sh.wikipedia.org/wiki/Astma
- https://www.pulmologija.rs/astma-dijagnoza-simptoma-astme-i-lecenje/
- http://www.ipb-ild.edu.rs/sr/za-pacijente/o-plucnim-bolestima/bronhijalna-astma
- https://www.asmedicus.rs/astma
- https://www.plivazdravlje.hr/bolest-clanak/bolest/191/Astma.html
- https://n1info.rs/zdravlje/astma-simptomi/
- https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=682&cache=sr
- http://www.decija-astma.com/artikli/astma/astma-i-sport.html
- https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/34954/Alergije-i-astma.html
- http://www.dr-stamatovic.rs/za-268itanje/category/ASTMA